U savremenoj eri u kojoj je fudbal postao talac hiper-atletizma, rigidnih taktičkih šablona i egzaktnih statističkih parametara, sećanje na igrače koji su prkosili sistemu deluje gotovo nadrealno. Današnji skauti i kompjuterski algoritmi traže procente uspešnih dodavanja, pretrčane kilometre u visokom intenzitetu i bespogovorno izvršavanje defanzivnih zadataka. U takvom, strogo mehanizovanom svetu, igrač profila Dejana Savićevića verovatno bi predstavljao sistemsku grešku.
Međutim, istorija fudbala ne pamti robote; ona pamti ljude koji su igri udahnuli umetničku dimenu. Savićević nije bio običan prvotimac, izvršilac zamisli sa table ili puki egzekutor. On je bio fudbalski anarhista u najlepšem smislu te reči – čovek koji je loptu tretirao kao instrument za kreiranje magije, a protivničke odbrane kao svedoke sopstvene genijalnosti. NJegov nadimak „Il Genio“ (Genije), koji mu je podario niko drugi do Silvio Berluskoni, nije bio plod medijske pompe, već priznanje čoveku koji je u eri najtvrđeg italijanskog katenaća vratio veru u čist, nepatvoreni talenat.
Ova opsežna istorijska i taktička studija predstavlja dubinsku dekonstrukciju karijere, stila i neizbrisivog legata koji je Dejan Savićević ostavio na prostorima Balkana i u analima svetskog fudbala.
Najnovije vesti iz sveta fudbala možete pratiti ovde.
Titogradski barut i formiranje fudbalskog mita
Da bismo u potpunosti razumeli nastanak i razvoj Dejana Savićevića, moramo se vratiti u ambijent posleratnog Titograda (današnje Podgorice) i specifičan mentalitetski kod crnogorskog krša, gde je fudbal uvek bio stvar ličnog dokazivanja, ponosa i uličnog prestiža.
Počeci na terenima Budućnosti: Kada talenat preraste ligu
Savićević je rođen 15. septembra 1966. godine u Titogradu. Njegov fudbalski hodnik počeo je u mlađim kategorijama lokalnog OFK Titograda, ali je punu afirmaciju stekao u dresu Budućnosti, klubu koji je u staroj jugoslovenskoj Prvoj ligi važio za najteže gostovanje u zemlji. Na stadionu pod Goricom, mladi Dejan je razvio prepoznatljiv stil – ulični fudbal pomešan sa urođenom drskošću.
U dresu Budućnosti (1983–1988), Savićević je odigrao 131 zvaničnu utakmicu i postigao 36 golova. Ono što brojke ne otkrivaju jeste činjenica da je on sam kreirao identitet tog tima. U ligi u kojoj su vladali „Velika četvorka“ (Crvena zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo) i moćni klubovi poput Veleža i Rijeke, Budućnost sa Savićevićem je mogla da pobedi bilo koga, bilo gde. NJegovi driblinzi protiv najvećih jugoslovenskih defanzivaca tog vremena postali su urbana legenda, a stadioni širom zemlje bivali su rasprodati samo da bi publika uživo videla momka koji je u stanju da prođe trojicu čuvara na prostoru širine telefonske govornice.
Prelazak na Marakanu: Sklapanje istorijskog mozaika i vojni rok
U leto 1988. godine, za potpis mladog podgoričkog genija vodio se pravi mali rat između Crvene zvezde i Partizana. NJegov prelazak na beogradsku Marakanu bio je strateški trijumf tadašnjeg rukovodstva crveno-belih na čelu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem. Zvezda je u tom momentu svesno sklapala tim koji će napasti sam vrh Evrope.
Međutim, početak beogradske odiseje bio je obeležen nesvakidašnjim kuriozitetom. Odmah po potpisivanju ugovora, Savićević je morao na odsluženje vojnog roka u redove Jugoslovenske narodne armije (JNA). Država i vojni aparat, naklonjeni rivalskom Partizanu, pokušali su da uspore njegov igrački uspon. Ipak, zahvaljujući specifičnom statusu državnih reprezentativaca, Savićević je imao pravo nastupa isključivo na važnijim evropskim mečevima.
Zamislite profesionalnog fudbalera koji preko nedelje nosi vojničku uniformu i obavlja stražarske dužnosti, a srede uveče oblači dres sa brojem 10 i na prepunoj Marakani dribla defanzivce Milana u Kupu šampiona. To je bio Dejan Savićević – čovek izvan standardnih životnih i sportskih okvira.
Zlatna evropska jesen: Crvena zvezda i pokoravanje planete
Period od 1988. do 1992. godine predstavlja zlatnu epohu Crvene zvezde, ali i trenutak kada je Savićević od regionalne zvezde prerastao u svetsku fudbalsku klasu. Pod vođstvom Ljupka Petrovića, stvoren je tim u kojem je svaki igrač imao tačno definisanu ulogu, dok je Dejanu ostavljena sloboda da kreira višak i unosi pometnju u protivničke redove.
Put do Barija 1991: Noć kada je Minhen zanemeo
U istorijskom pohodu na titulu šampiona Evrope 1991. godine, Savićević je odigrao nekoliko mečeva koji se i danas izučavaju na trenerskim seminarima. NJegova najdominantnija predstava odigrala se u polufinalu protiv moćnog Bajerna iz Minhena.
U prvom meču na Olimpijskom stadionu u Minhenu, Bajern je poveo i pritiskao crveno-bele. U trenucima kada se lomila sudbina meča, proradila je osovina Prosinečki–Pančev–Savićević. NJegov gol za vođstvo od 2:1 ostaje upisan kao remek-delo tranzicionog fudbala. Nakon što je primio loptu na levoj strani, Savićević je u nezadrživom sprintu ostavio iza sebe kompletnu nemačku odbranu (uključujući Jirgena Kolera) i hladnokrvno, spoljnim delom stopala, poslao loptu pored istrčalog golmana Rajmonda Aumana. Taj trk i taj gol nisu bili samo tehnički perfektni; oni su slomili nemački mit o nepobedivosti i trasirali Zvezdi put ka finalu u Bariju.
Tokijski trijumf nad Kolo Kolom: Klasa iznad crvenog kartona
Nakon osvajanja Evrope u Bariju protiv Olimpika iz Marselja, gde je Zvezda odigrala defanzivno rigidan meč prilagođen rezultatu, prava fešta kreativnosti usledila je u decembru 1991. godine u Tokiju. U meču za titulu klupskog prvaka sveta protiv čileanskog Kolo Koloa, Zvezda je dominirala, a Savićević je bio nezaustavljiv.
Uprkos činjenici da je krajem prvog poluvremena dobio crveni karton nakon provokacije i koškanja sa protivničkim igračem, ono što je Dejan demonstrirao do tog momenta bilo je dovoljno za istoriju. NJegova asistencija Vladimiru Jugoviću za prvi gol, gde je jednim dodirom izbacio trojicu čuvara, pokazala je japanskoj publici svu raskoš jugoslovenskog fudbalskog talenta. Zvezda je sa deset igrača pobedila sa 3:0 i popela se na krov sveta, a Savićević je potvrdio da je igrač za najveće pozornice.
l Genio na dvoru kralja Silvija: Era u AC Milanu
U leto 1992. godine, Dejan Savićević prelazi u AC Milan za tada astronomski iznos. Stigao je u klub koji je bio aktuelni vladar italijanskog i evropskog fudbala, ali i u sredinu koja je bila sušta suprotnost svemu što je do tada iskusio.
Sukob fudbalskih doktrina: Fabio Kapelo i ukroćeni umetnik
Milan je u tom periodu predvodio Fabio Kapelo, trener čija se filozofija bazirala na gvozdenoj disciplini, geometrijskom rasporedu na terenu i visokom intenzitetu trčanja u sistemu 4-4-2. Kapelo nije trpeo individualce koji ne učestvuju u defanzivnom bloku. Sa druge strane, Savićević je stigao kao formiran umetnik koji je smatrao da njegovo trošenje u odbrani degradira njegov ofanzivni učinak.
NJihov sukob obeležio je prvu Dejanovu sezonu u Lombardiji. Kapelo ga je često ostavljao na klupi ili čak na tribinama, koristeći pravilo o ograničenom broju stranaca u korist Van Bastena, Papena i Rajkarda. Italijanski mediji su pisali da je Savićević promašena investicija.
U situaciju se tada umešao predsednik kluba Silvio Berluskoni. Opčinjen Dejanovom fudbalskom elegancijom, Berluskoni je izdao čuveno naređenje Kapelu: „Savićević mora da igra. On je naš Genije.” Kapelo je bio primoran da pronađe kompromis. Pomerio je Savićevića bliže golu, oslobodio ga dela defanzivnih stega, a Dejan mu je uzvratio partijama koje su Milan učinile neuhvatljivim za protivnike.
Atinsko remek-delo (1994): Noć kada je srušen Krojfov „Dream Team“
Vrhunac Savićevićeve klupske karijere i meč koji ga je definisao kao jednog od najvećih igrača svih vremena odigrao se 18. maja 1994. godine u Atini, u finalu Lige šampiona. Milan se sastao sa Barselonom koju je vodio legendarni Johan Krojf.
Barselona je u taj meč ušla kao apsolutni favorit. NJihov tim, predvođen Romariom, Hristom Stoičkovim, Ronaldom Kumanom i Pepom Gvardiolom, igrao je lepršav, ultra-ofanzivan fudbal i javnost im je unapred pripisala titulu. Sa druge strane, Milan je stigao drastično oslabljen – bez standardnog štoperskog para Barezi–Kostakurta i bez povređenog Marka van Bastena. Krojf je pre meča davao prepotentne izjave, tvrdeći da je Barselona kompletniji tim i da Milan nema šta da traži u Atini.
Ono što je usledilo bilo je najsurovije taktičko i igračko poniženje u istoriji finalnih mečeva Lige šampiona. Milan je slavio sa neverovatnih 4:0, a apsolutni heroj i arhitekta tog trijumfa bio je Dejan Savićević.
Tehnička dekonstrukcija mitskog loba:
U 47. minutu utakmice, pri vođstvu Milana od 2:0, dogodio se trenutak koji je ušao u špice svih sportskih TV emisija sveta. Savićević je na desnoj aut-liniji izvršio pritisak na defanzivca Barselone Migela Anhela Nadala (strica tenisera Rafaela Nadala). Koristeći telo, oduzeo mu je loptu, a onda je uradio nešto što prkosi klasičnoj fudbalskoj logici.
Umesto da uđe u kazneni prostor ili uputi centaršut ka Danijeleu Masaru, Savićević je primetio da je golman Barselone, čuveni Andoni Zubizareta, napravio korak napred, očekujući ubacivanje. Sa ivice šesnaesterca, iskosa sa desne strane, Dejan je levom nogom uputio savršen, hirurški precizan lob udarac. Lopta je u pravilnom luku preletela skamenjenog Zubizaretu i završila u maloj mreži daljeg ugla.
„U sekundi kada je lopta napustila njegovu nogu, svi na stadionu su zanemeli. To nije bio šut, to je bila potpisana presuda.“ – italijanski komentator Bruno Picul
Taj gol je u potpunosti slomio duh Barselone. Savićević je do kraja meča asistirao i pogađao stativu, odigravši meč sa ocenom 10. Ta utakmica je ostala upisana kao vrhunac fudbalske estetike, gde je jedan igrač svojom inspiracijom uništio čitavu fudbalsku filozofiju protivnika.
Anatomija vanserijskog stila: Taktička i tehnička dekonstrukcija
Da bismo razumeli zašto je Savićević bio neuhvatljiv za odbrane, moramo anatomski rastaviti njegove tehničko-taktičke karakteristike. On je posedovao set veština koje su u kombinaciji činile jedinstven igrački profil.
Eksplozija iz mesta i nisko težište
Većina brzih igrača traži prostor i dubinu kako bi razvili punu brzinu. Savićević je bio potpuno drugačiji – on je imao zastrašujuće ubrzanje iz statične pozicije. NJegov prvi korak bio je toliko eksplozivan da je defanzivcima rano oduzimao mogućnost reakcije. Posedovao je specifičnu anatomiju sa relativno kratkim ekstremitetima i širokim kukovima, što mu je davalo nisko težište. Mogao je da promeni pravac kretanja pod uglom od 90 stepeni bez gubljenja balansa i brzine, što je biološka i biomehanička anomalija.
„Mrtva“ leva noga i magnetski dribling
Lopta se za Savićevićevo levo stopalo lepila kao magnet. NJegov dribling nije bio zasnovan na komplikovanim tehničkim trikovima ili biciklima, već na čistoj telesnoj varki, promeni ritma i tajmingu. Često bi usporio igru, doveo defanzivca u zabludu da kontroliše situaciju, a onda bi minimalnim pomeranjem lopte spoljnim delom kopačke napravio prostor i ostavio čuvara iza leđa. NJegova desna noga služila je uglavnom za stajanje, ali je leva bila toliko superiorna da mu druga nije ni bila potrebna.
Fudbalski intelekt i ignorisanje šablona
Za Savićevića teren nije bio skup zona koje treba pokrivati, već prostor slobodne kreacije. Najopasniji je bio u takozvanom „međuprostoru“ – između protivničke vezne linije i odbrane. Kada bi primio loptu u toj zoni, protivnički treneri su padali u očaj jer se za njega nije mogla postaviti striktna taktika. NJegova rešenja su uvek bila improvizacija na licu mesta, što je značilo da ni njegovi saigrači, a kamoli protivnici, nisu znali šta sledi.
Reprezentativne raskrsnice: Veliki žal jedne vanserijske generacije
Dok je na klupskom planu sa Zvezdom i Milanom dotakao same zvezde, reprezentativna karijera Dejana Savićevića ostala je duboko osenčena geopolitičkim tragedijama i vansportskim faktorima koji su zadesili prostor bivše Jugoslavije.
Mundijal u Italiji 1990: Firentinska noć i promašaj protiv Argentine
Savićević je bio deo mitske ekspedicije selektora Ivice Osima na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. Jugoslavija je tada imala tim sastavljen od iskusnih vukova (Stojković, Sušić, Vulić) i nadolazećih genijalaca (Savićević, Prosinečki, Bokšić).
U istorijskom četvrtfinalu protiv aktuelnog svetskog šampiona Argentine, koju je predvodio Dijego Maradona, Jugoslavija je od 31. minuta igrala sa igračem manje zbog isključenja Refika Šabanadžovića. Uprkos tome, „Plavi“ su nadigrali „Gaučose“. Osim je uveo Savićevića u igru u drugom poluvremenu, i Dejan je instantno napravio pometnju.
U produžetku meča, nakon briljantnog prodora Roberta Jarnija po levoj strani i povratne lopte, Savićević se našao sam na pet metara od gola Serhija Gojkočee. Ceo stadion je video loptu u mreži, ali je Dejanov udarac otišao preko prečke. Meč je završen 0:0, a Argentina je prošla nakon penal lutrije. Taj promašaj ostao je najveći lični i kolektivni žal te generacije, jer bi pobeda nad Maradonom otvorila put ka samom svetskom tronu.
Sankcije i otete godine: Šta bi bilo da je bilo 1992?
U predvečerje Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992. godine, Jugoslavija se plasirala na turnir kao reprezentacija koja je igrala najefikasniji fudbal na kontinentu. Savićević je bio na vrhuncu moći, Pančev je uzimao Zlatnu kopačku Evrope, a vezni red je bio najkreativniji na svetu.
Svega nekoliko dana pre početka šampionata, Savet bezbednosti UN uvodi sankcije SR Jugoslaviji, i reprezentacija biva politički izbačena sa turnira. NJihovo mesto zauzima Danska, ekipa koja je sakupljena sa plaža i odmora, i koja na kraju senzacionalno osvaja prvenstvo. Većina fudbalskih analitičara se slaže u jednom: da je Jugoslaviji dozvoljeno da nastupi, sa Savićevićem u životnoj formi, ta reprezentacija bi se prošetala do titule šampiona Evrope. Politička izolacija je Dejanu i njegovoj generaciji oduzela najbolje reprezentativne godine.
Skriveni zapisi i vansportski kontekst: Život van šablona
Dejan Savićević je bio ličnost koja nikada nije skrivala svoj pravi karakter. NJegova direktnost, često praćena balkanskim temperamentom, činila ga je magnetom za medije, ali i ikonom pop-kulture.
Čuveni zagrebački verbalni duel iz 1999. godine
U oktobru 1999. godine, u predvečerje istorijskog meča između Hrvatske i SR Jugoslavije na stadionu Maksimir u okviru kvalifikacija za Evro 2000, dogodio se incident koji je postao viralan i pre nastanka modernih društvenih mreža.
Dok je Savićević davao intervju ispred hotela u Zagrebu, mirno odgovarajući na pitanja novinara, jedan prolaznik na ulici mu je uputio glasne psovke i uvrede. Umesto da ignoriše provokaciju, kako nalažu protokoli modernih PR službi, Dejan je prekinuo intervju, okrenuo se ka prolazniku i uzvratio mu salvom autentičnih, žestokih balkanskih psovki koje su ostale trajno zabeležene na video snimku. Nakon što je završio sa verbalnim obračunom, hladnokrvno se okrenuo ka kameri i rekao: „Gde smo stali?“ i nastavio analizu meča. Taj trenutak je pokazao Dejana u pravom svetlu – čoveka od krvi i mesa, bez maski i lažnog profesionalizma.
Rapid iz Beča i tranzicija u rukovodeće fotelje
Nakon završetka epohalne ere u Milanu 1998. godine, Savićević se na kratko vratio u Crvenu zvezdu, ali je usled političke situacije i bombardovanja zemlje 1999. godine karijeru nastavio u austrijskom Rapidu iz Beča. Tamo je proveo dve sezone (1999–2001), postigavši 18 golova u 54 meča, pokazujući austrijskoj publici kasne, ali i dalje briljantne bljeskove svoje genijalnosti.
Nakon konačnog završetka igračke karijere 2001. godine, Savićević je kratko bio selektor reprezentacije, a potom je preuzeo funkciju predsednika Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG). Na toj poziciji se nalazi i danas, uspešno vodeći savez kroz procese modernizacije i stabilizacije, ostajući trajna institucija regionalnog fudbala.
Statistički spomenik: Brojke i večni trofejni bilans
Iako su Dejanova igra i stil bili nemerljivi suvom statistikom, bilans trofeja i priznanja koje je ostavio iza sebe jasno ga svrstava u red fudbalske aristokratije.
| Klub / Organizacija | Naziv trofeja / Priznanja | Broj titula | Sezone / Godine |
| Crvena zvezda | Kup evropskih šampiona | 1 | 1990/91 |
| Crvena zvezda | Interkontinentalni kup (Svetski klupski prvak) | 1 | 1991 |
| Crvena zvezda | Prvenstvo Jugoslavije | 3 | 1989/90, 1990/91, 1991/92 |
| Crvena zvezda | Kup Jugoslavije | 1 | 1989/90 |
| AC Milan | UEFA Liga šampiona | 1 | 1993/94 |
| AC Milan | UEFA Evropski Superkup | 1 | 1994 |
| AC Milan | Prvenstvo Italije (Serija A) | 3 | 1992/93, 1993/94, 1995/96 |
| AC Milan | Superkup Italije | 2 | 1993, 1994 |
| Individualno | France Football – Srebrna lopta Evrope (2. mesto) | 1 | 1991 |
FAQ: Najčešća pitanja o Dejanu Savićeviću
1. Zašto Dejan Savićević nosi nadimak „Il Genio“ (Genije)?
Nadimak mu je dao gazda AC Milana Silvio Berluskoni, fasciniran njegovom tehnikom, nepredvidivošću i elegancijom na terenu. Berluskoni je smatrao da Savićević unosi svetlost i umetnost u igru koja je u Italiji bila previše defanzivna i taktički opterećena.
2. Koji se gol smatra najvažnijim u njegovoj karijeri?
To je legendarni lob gol protiv Barselone u finalu Lige šampiona 1994. godine u Atini (4:0). Taj potez je proglašen za jedan od najkreativnijih momenata u istoriji evropskog klupskog fudbala.
3. Kako je tekao njegov odnos sa Fabiom Kapelom?
Odnos je počeo velikim sukobom jer je Kapelo zahtevao vojničku disciplinu i trčanje, dok je Savićević tražio slobodu u igri. Sukob je rešen intervencijom Silvija Berluskonija, nakon čega je Kapelo prilagodio taktiku Dejanovim kvalitetima, što je donelo vrhunske rezultate.
4. Da li je Savićević ikada osvojio Zlatnu loptu?
Nije je osvojio, ali je 1991. godine završio na drugom mestu u izboru France Football-a, odmah iza Francuza Žan-Pjera Papena. Mnogi stručnjaci smatraju da je Savićević te godine zaslužio priznanje zbog osvajanja Evrope i sveta sa Crvenom zvezdom.
5. Sa kojim je sve klubovima Savićević osvajao Ligu šampiona?
Osvojio je sa dva različita kluba: sa Crvenom zvezdom 1991. godine (tadašnji Kup šampiona) i sa AC Milanom 1994. godine (Liga šampiona).
6. Koliko je utakmica odigrao za reprezentaciju Jugoslavije?
Za reprezentaciju SFRJ i kasnije SR Jugoslavije odigrao je ukupno 56 zvaničnih utakmica i postigao 19 golova u periodu od 1986. do 1999. godine.
7. Šta se desilo na utakmici protiv Argentine na Mundijalu 1990?
Savićević je u četvrtfinalu protiv Argentine promašio veliku šansu sa pet metara u produžetku meča. Jugoslavija je kasnije ispala nakon izvođenja penala, što je ostalo najveće razočaranje te generacije.
8. Zašto Savićević nije igrao na Evropskom prvenstvu 1992?
Reprezentacija Jugoslavije je izbačena sa prvenstva u Švedskoj svega nekoliko dana pre početka turnira zbog političkih sankcija Saveta bezbednosti UN, iako je bila jedan od glavnih favorita za zlato.
9. Koju funkciju Dejan Savićević obavlja danas?
Danas obavlja funkciju predsednika Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG), na kojoj se nalazi u kontinuitetu od 2001. godine.
10. Koji je bio njegov omiljeni broj na dresu?
NJegov zaštitni znak bio je broj 10, koji simbolizuje glavnog kreatora igre i umetnika u timu. Taj broj je nosio u Crvenoj zvezdi, reprezentaciji, a u kasnijim sezonama i u Milanu.
11. Za koje je klubove igrao nakon odlaska iz Milana?
Nakon Milana se na kratko vratio u Crvenu zvezdu (1999), a potom je završio profesionalnu karijeru u austrijskom Rapidu iz Beča (1999–2001).
12. Koja je specifičnost njegovog stila driblinga?
NJegov dribling je bio specifičan po tome što je izvođen iz mesta, sa eksplozivnim prvim korakom i savršenom kontrolom lopte isključivo levom nogom, uz korišćenje varke tela i niskog težišta.
13. Kako je protekao njegov selektorski mandat?
Savićević je bio selektor reprezentacije SR Jugoslavije (kasnije Srbije i Crne Gore) od 2001. do 2003. godine. Taj period je obeležen smenom generacija i lošim rezultatima, nakon čega je podneo ostavku i prešao u rukovodeće strukture saveza.
14. Ko je bio Dejanov fudbalski idol tokom odrastanja?
Savićević je u više navrata isticao da je odrastao gledajući velike majstore jugoslovenskog fudbala, a da mu je posebna inspiracija bio Dragan DŽajić, čovek koji ga je kasnije i doveo u Crvenu zvezdu.
15. Kakav je bio njegov odnos sa Zvonimirom Bobanom u Milanu?
Uprkos ratnim dešavanjima na Balkanu i pokušajima medija da stvore tenziju, Boban i Savićević su u Milanu bili izuzetno bliski prijatelji, cimeri i saigrači koji su sjajno sarađivali na terenu i međusobno se izuzetno poštovali.
16. Šta je Ronaldinjo izjavio o Dejanu Savićeviću?
Čuveni brazilski as Ronaldinjo je izjavio da je tokom devedesetih godina sa uživanjem pratio mečeve Milana i da je Savićević bio jedan od onih igrača čija ga je kreativnost motivisala da razvije sopstveni, atraktivni stil igre.
17. Koje godine je Savićević zvanično završio igračku karijeru?
Aktivnu igračku karijeru završio je u maju 2001. godine u dresu bečkog Rapida, nakon hroničnih problema sa povredama mišića koji su ga pratili u veteranskim godinama.
18. Da li je istina da je Savićević igrao mečeve dok je bio u vojsci?
Da, tokom sezone 1988/89, dok je služio redovni vojni rok u JNA, imao je posebnu dozvolu da trenira i nastupa za Crvenu zvezdu isključivo na utakmicama Kupa evropskih šampiona.
20. Zašto se Savićević smatra „evergrin“ ikonom evropskog fudbala?
Zato što je personifikacija fudbalskog romantizma. NJegovi potezi i golovi ne stare jer nose pečat unikatne ljudske inteligencije i mašte, što je sušta suprotnost današnjem industrijalizovanom i šematizovanom fudbalu.
O sportskim legendama možete čitati na posebnoj stranici.
Zaključak: Zašto fudbalski genijalci više ne postoje?
Dejan Savićević je bio proizvod jedne specifične fudbalske epohe koja je nepovratno nestala. On je dokazao da se na ovim prostorima, uprkos svim infrastrukturnim i organizacionim nedostacima, mogao stvoriti igrač koji je superioran na globalnom nivou isključivo zahvaljujući svom autentičnom talentu i karakteru.
Kada danas posmatramo fudbalsku igru, shvatamo da su moderni sistemi eliminisali igrače Dejanovog profila. Danas se greške ne praštaju, a rizik je sveden na minimum. Savićević je živeo od rizika i fudbalske drskosti. NJegova zaostavština nije u suvim brojevima ili pretrčanim kilometrima; ona je u uzdasima navijača na San Siru i Marakani, u sekundi kada bi ceo stadion shvatio da gleda nešto što se više nikada neće ponoviti. Il Genio je završio svoju fudbalsku predstavu, ali njegova lekcija o slobodi igre i lepoti poteza ostaje večna inspiracija za sve istinske zaljubljenike u fudbal.
Najnovije vesti iz sporta pratite na FanSport.
