Kada se jednom u nekoliko godina objavi odluka o tome ko će biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, Evrobasketa ili Olimpijskih igara, retko ko od navijača zaista razume koliko dug, složen i često politički osetljiv proces prethodi toj objavi. Iza jedne ceremonijalne objave na kongresu ili sednici izvršnog odbora, stoje godine pregovora, tehničkih evaluacija, diplomatskih pritisaka i, sve češće, potpuno novih modela biranja domaćina koji se drastično razlikuju od onoga na šta smo navikli pre samo jedne decenije.
U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti kako danas funkcioniše proces izbora domaćina za tri najveća sportska takmičenja na svetu – Svetsko prvenstvo u fudbalu (FIFA), Evropsko prvenstvo u košarci (FIBA) i Olimpijske igre (MOK) – uz poseban osvrt na to kako su se ovi sistemi menjali tokom godina i zašto su neke od nedavnih odluka izazvale ozbiljne kontroverze.
O svetkom prvenstvu u fudbalu 2026. informišite se na posebnoj stranici.
Zašto je proces izbora domaćina toliko složen
Izbor domaćina velikog sportskog takmičenja nije samo pitanje infrastrukture i finansijskih garancija – iako su i ovi faktori izuzetno važni. Organizacije poput FIFA-e, FIBA-e i MOK-a moraju da balansiraju između sportske pravičnosti, geografske ravnoteže, komercijalnih interesa i sve prisutnije političke i etičke dimenzije, uključujući pitanja ljudskih prava, održivosti i dugoročnog nasleđa koje takmičenje ostavlja iza sebe u zemlji domaćinu.
Zajednički elementi u sva tri sistema
Iako se metodologija razlikuje, sve tri organizacije prolaze kroz slične osnovne faze: iskazivanje interesovanja, tehnička evaluacija kandidata, formalno podnošenje detaljne dokumentacije (takozvane „bid knjige“), i konačno glasanje ili odluka nadležnog tela. Razlike se najviše ogledaju u tome koliko je proces transparentan, koliko traje, i da li se kandidati direktno takmiče jedni protiv drugih ili organizacija sama vodi razgovore sa potencijalnim domaćinima.
Kako FIFA bira domaćina Svetskog prvenstva
Proces izbora domaćina Mundijala prošao je kroz značajnu evoluciju u poslednjoj deceniji, delom kao reakcija na kontroverze oko ranijih odluka, uključujući i onu o dodeli Svetskog prvenstva 2022. godine Kataru.
Princip rotacije konfederacija
Ključni element savremenog FIFA sistema jeste princip rotacije konfederacija, koji predviđa da kontinent (odnosno fudbalska konfederacija) koji je domaćin jednog Svetskog prvenstva ne može odmah biti domaćin i narednog izdanja turnira. Ovaj princip je uveden upravo kako bi se izbegla situacija u kojoj bi jedna konfederacija dominirala u organizaciji uzastopnih izdanja takmičenja, i kako bi se svim delovima sveta obezbedila realna šansa da jednog dana ugoste najveće fudbalsko takmičenje.
Praktičan primer rotacije – ciklus 2026, 2030. i 2034. godine
Konkretan primer ovog principa vidljiv je u planiranju tri uzastopna izdanja turnira: Svetsko prvenstvo 2026. godine organizuje severnoamerička konfederacija (Sjedinjene Države, Meksiko i Kanada), izdanje 2030. godine dodeljeno je zajedničkoj kandidaturi Španije, Portugalije i Maroka (uz tri utakmice odigrane u Argentini, Urugvaju i Paragvaju povodom stogodišnjice prvog Svetskog prvenstva), dok je izdanje 2034. godine dodeljeno Saudijskoj Arabiji, s obzirom na to da je, nakon što su se ostale konfederacije „iscrple“ u prethodna dva ciklusa, jedino azijska i okeanijska konfederacija ostala u mogućnosti da se kandiduje.
Faze zvaničnog procesa kandidature
Formalni proces kandidature za domaćinstvo Mundijala obično uključuje sledeće korake:
- Objava principa rotacije i određivanje koje konfederacije imaju pravo da se kandiduju za konkretno izdanje
- Rok za iskazivanje zvaničnog interesovanja od strane nacionalnih fudbalskih saveza
- Izrada i podnošenje detaljne „bid knjige“, koja sadrži planove stadiona, smeštajnih kapaciteta, transportne infrastrukture i finansijskih garancija
- Evaluacija FIFA-ine komisije, uključujući terenske posete predloženim lokacijama
- Objava izveštaja o evaluaciji sa ocenom svakog kandidata
- Finalno glasanje ili odluka na kongresu FIFA-e, gde predstavnici svih članica organizacije formalno potvrđuju izabranog domaćina
Kontroverze oko nedavnih odluka
Odluka da se turnir 2034. godine dodeli isključivo Saudijskoj Arabiji, bez konkurentskih kandidata, izazvala je ozbiljne kritike unutar fudbalske zajednice. Kritičari su istakli da je redosled odluka – dodela turnira 2030. godine trima evropsko-afričkim zemljama uz simboličke utakmice u Južnoj Americi – praktično eliminisao sve potencijalne konkurente Saudijskoj Arabiji za sledeći ciklus, s obzirom na to da su preostale konfederacije već „iskorišćene“ u prethodnim odlukama. Pojedini nacionalni savezi, uključujući i one iz Evrope, javno su izrazili nezadovoljstvo transparentnošću ovog procesa, iako je odluka na kraju formalno potvrđena aklamacijom na vanrednom kongresu FIFA-e.
Kako MOK bira domaćina Olimpijskih igara
Proces izbora domaćina Olimpijskih igara prošao je kroz najradikalniju transformaciju od sva tri sistema opisana u ovom tekstu, potpuno napuštajući stari model direktne konkurencije između gradova.
Stari model – direktna konkurencija gradova
Do 2019. godine, gradovi zainteresovani za organizaciju Olimpijskih igara morali su da prođu kroz formalan, izuzetno skup proces kandidature, koji je uključivao direktno nadmetanje sa drugim gradovima, ogromna ulaganja u pripremu kandidature bez ikakve garancije uspeha, i finalno glasanje članova MOK-a na zvaničnoj sednici. Ovaj model je kritikovan jer je odvraćao potencijalne gradove domaćine od učešća, s obzirom na to da su gubitnici u ovom nadmetanju gubili ogromne sume novca uložene u samu kandidaturu, bez ikakvog opipljivog rezultata.
Novi model dijaloga uveden 2019. godine
Nakon usvajanja reformi poznatih kao „Olimpijska agenda 2020“, MOK je 2019. godine potpuno promenio filozofiju izbora domaćina, uvodeći sistem kontinuiranog, nekonkurentskog dijaloga sa zainteresovanim stranama, umesto tradicionalnog nadmetanja. Ovaj pristup formalizovan je kroz dve stalne komisije za buduće domaćine (za letnje i zimske igre), koje kontinuirano prate i savetuju potencijalne kandidate, bez strogih rokova i direktne konkurencije koja je karakterisala stari sistem.
Nove faze procesa – kontinuirani, strateški i ciljani dijalog
Nakon dodatnih reformi usvojenih 2026. godine, proces izbora domaćina za Olimpijske igre 2036. godine sada uključuje tri jasno definisane faze dijaloga:
- Kontinuirani dijalog – neobavezujuće razgovore između MOK-a i zainteresovanih strana, bez konkretnog vremenskog okvira ili obaveze da se kandidatura odnosi na tačno određeno izdanje igara
- Strateški dijalog – novu, prelaznu fazu u kojoj uži krug zainteresovanih strana dostavlja inicijalne odgovore na upitnik o budućem domaćinstvu i osnovne finansijske garancije, uz terenske posete komisije za buduće domaćine
- Ciljani dijalog – završnu fazu sa „preferiranim domaćinima“, tokom koje se detaljno usaglašavaju svi aspekti kandidature pre finalnog predloga za glasanje
Vremenski okvir za Olimpijske igre 2036. godine
Prema najnovijem planu, strateški dijalog za igre 2036. godine trebalo bi da počne u martu 2027. godine, ciljani dijalog sa preferiranim kandidatima krajem 2028. godine, dok bi finalni izbor domaćina trebalo da bude potvrđen glasanjem članova MOK-a sredinom 2029. godine – dakle otprilike sedam godina pre samog održavanja igara, što predstavlja povratak na nešto strožiji, transparentniji vremenski okvir u odnosu na prethodni, potpuno otvoren pristup bez čvrstih rokova.
Zašto je MOK promenio ceo sistem
Glavni razlog za ovu reformu bila je želja da se smanje ogromni troškovi neuspešnih kandidatura i da se izbegne situacija u kojoj demokratski izabrane vlasti gube politički kapital i javna sredstva na kandidature koje nemaju realne šanse za uspeh. Novi model takođe omogućava MOK-u da aktivno usmerava potencijalne domaćine ka projektima koji su realniji, održiviji i bolje usklađeni sa dugoročnim razvojnim planovima same zemlje ili grada, umesto da se oslanja isključivo na to koji će grad ponuditi najimpresivniju, ali često nerealnu kandidaturu.
Kako FIBA bira domaćina Evropskog prvenstva
Za razliku od FIFA-inog globalnog sistema rotacije konfederacija, Evrobasket funkcioniše u okviru jedne, evropske košarkaške konfederacije, što proces izbora domaćina čini nešto jednostavnijim, iako i dalje uključuje formalnu kandidaturu i evaluaciju.
Model sa više zemalja domaćina
Poslednjih izdanja Evrobasketa sve češće se koristi model sa više zemalja koje zajednički organizuju takmičenje, gde se grupna faza i završnica raspoređuju između nekoliko različitih država, umesto da čitav turnir bude smešten u samo jednoj zemlji. Ovaj pristup omogućava ravnomerniju raspodelu koristi od organizacije turnira između više nacionalnih saveza, i smanjuje pojedinačni finansijski i logistički teret za samo jednu zemlju domaćina.
Proces kandidature i evaluacije
Nacionalni košarkaški savezi zainteresovani za organizaciju Evrobasketa prijavljuju kandidaturu evropskoj košarkaškoj konfederaciji, dostavljajući planove dvorana, smeštajnih kapaciteta i finansijskih garancija. Konfederacija zatim sprovodi tehničku evaluaciju predloženih lokacija, uzimajući u obzir kapacitet dvorana, iskustvo zemlje u organizaciji velikih sportskih događaja, i geografsku pristupačnost za reprezentacije i navijače iz cele Evrope.
Razlike u odnosu na FIFA i MOK model
Za razliku od MOK-ovog modela dugogodišnjeg dijaloga ili FIFA-inog sistema stroge rotacije konfederacija, FIBA proces je generalno kraći i fleksibilniji, delom zato što je Evrobasket, iako izuzetno prestižno takmičenje, logistički manje zahtevan poduhvat od Olimpijskih igara ili Svetskog prvenstva u fudbalu, što dozvoljava organizaciji da kandidature razmatra u relativno kraćem vremenskom periodu pre samog turnira.
Zajednički izazovi sva tri sistema
Bez obzira na razlike u metodologiji, sve tri organizacije suočavaju se sa sličnim, dubljim izazovima prilikom donošenja odluka o domaćinstvu.
Balans između sportske pravičnosti i komercijalnih interesa
Sve tri organizacije moraju da balansiraju između geografske ravnopravnosti (davanje šanse svim delovima sveta ili kontinenta da organizuju takmičenje) i komercijalne realnosti, jer određene zemlje jednostavno raspolažu većim finansijskim resursima i razvijenijom infrastrukturom potrebnom za organizaciju ovako velikih događaja.
Pitanja ljudskih prava i etičke odgovornosti
Poslednjih godina, sve tri organizacije suočavaju se sa pojačanim pritiskom civilnog društva i medija da prilikom izbora domaćina uzmu u obzir pitanja ljudskih prava, radnih uslova prilikom izgradnje infrastrukture, i opšte političke situacije u zemlji kandidatu. Ovo pitanje je bilo posebno izraženo u raspravama oko organizacije Svetskog prvenstva u Kataru i, kasnije, Saudijskoj Arabiji.
Dugoročno nasleđe i održivost infrastrukture
Sve veći broj kritičara ukazuje na problem „belih slonova“ – skupih sportskih objekata izgrađenih isključivo za potrebe jednog velikog takmičenja, koji nakon završetka turnira ostaju nedovoljno iskorišćeni ili čak potpuno napušteni. Zbog toga sve tri organizacije danas sve više insistiraju na korišćenju postojeće infrastrukture i planovima za dugoročnu upotrebu novoizgrađenih objekata nakon završetka takmičenja.
Kako se donosi konačna odluka
Iako se detalji razlikuju, konačna odluka o domaćinstvu u sva tri sistema na kraju zavisi od kolektivnog glasanja ili konsenzusa predstavničkog tela organizacije.
Glasanje na kongresima i sednicama
FIFA donosi konačnu odluku glasanjem predstavnika svih članica na (redovnom ili vanrednom) kongresu organizacije, dok MOK odluku donosi glasanjem svojih članova na zvaničnoj sednici. U oba slučaja, ukoliko postoji samo jedan preostali kandidat nakon evaluacionog procesa, odluka se često donosi aklamacijom, odnosno jednoglasnim usvajanjem bez formalnog prebrojavanja glasova.
Uloga tehničke evaluacije u konačnoj odluci
Iako formalno odluku donose predstavnička tela, tehnički izveštaji o evaluaciji kandidata igraju ključnu ulogu u oblikovanju konačnog ishoda, jer daju objektivnu osnovu za poređenje kandidata po pitanjima poput broja i kvaliteta stadiona ili dvorana, smeštajnih kapaciteta, transportne infrastrukture i finansijske stabilnosti predložene kandidature.
O sportski takmičenjima čitajte na posebnoj stranici.
Najčešća pitanja (FAQ)
Šta znači princip rotacije konfederacija kod FIFA-e?
Princip rotacije konfederacija znači da fudbalska konfederacija koja je bila domaćin jednog Svetskog prvenstva po pravilu ne može odmah biti domaćin i narednog izdanja turnira, čime se obezbeđuje da različiti delovi sveta imaju priliku da organizuju takmičenje tokom višegodišnjeg ciklusa.
Zašto je Saudijska Arabija bila jedini kandidat za Svetsko prvenstvo 2034. godine?
Nakon što je turnir 2030. godine dodeljen zajedničkoj kandidaturi evropskih i afričkih zemalja (uz simbolične utakmice u Južnoj Americi), preostale konfederacije su bile isključene iz mogućnosti kandidature za 2034. godinu prema principu rotacije, ostavljajući azijsku i okeanijsku konfederaciju kao jedine koje su mogle da se kandiduju, pri čemu je Saudijska Arabija bila jedina ozbiljna kandidatura iz tog kruga.
Kada je MOK promenio način biranja domaćina Olimpijskih igara?
MOK je uveo novi model nekonkurentskog dijaloga 2019. godine, kroz reforme poznate kao Olimpijska agenda 2020, potpuno napuštajući stari sistem direktnog nadmetanja gradova kandidata.
Koje su faze novog MOK procesa izbora domaćina?
Novi proces uključuje tri faze: kontinuirani dijalog (neobavezujući razgovori bez fiksnog roka), strateški dijalog (uži krug kandidata sa inicijalnom dokumentacijom) i ciljani dijalog (finalna faza sa preferiranim domaćinima pred formalno glasanje).
Kada će biti izabran domaćin Olimpijskih igara 2036. godine?
Prema trenutno važećem planu, finalni izbor domaćina za igre 2036. godine trebalo bi da bude potvrđen glasanjem članova MOK-a sredinom 2029. godine, nakon što faza strateškog dijaloga počne u martu 2027, a ciljani dijalog krajem 2028. godine.
Da li se Evrobasket uvek organizuje u samo jednoj zemlji?
Ne nužno. Poslednjih izdanja sve češće se koristi model sa više zemalja domaćina, gde se pojedine faze takmičenja raspoređuju između nekoliko različitih evropskih država, umesto koncentracije čitavog turnira u jednoj zemlji.
Zašto je stari MOK model kritikovan pre reforme iz 2019. godine?
Stari model je kritikovan jer je zahtevao od gradova kandidata da ulažu ogromne sume novca u samu kandidaturu, bez ikakve garancije uspeha, što je mnoge potencijalne, posebno demokratski uređene gradove, odvraćalo od učešća u procesu zbog političkog i finansijskog rizika neuspešne kandidature.
Ko donosi konačnu odluku o domaćinu Svetskog prvenstva?
Konačnu odluku formalno donose predstavnici svih članica FIFA-e glasanjem na kongresu organizacije, iako tehnička evaluacija koju sprovodi FIFA-ino stručno telo igra ključnu ulogu u oblikovanju te odluke.
Da li postoji mogućnost da više konfederacija zajednički budu domaćini Svetskog prvenstva?
Da, ovaj model je već primenjen za izdanje 2030. godine, koje je podeljeno između evropske i afričke konfederacije (Španija, Portugalija i Maroko), uz dodatne simbolične utakmice organizovane u okviru južnoameričke konfederacije povodom stogodišnjice prvog Svetskog prvenstva.
Šta se dešava sa infrastrukturom nakon završetka velikog takmičenja?
Ovo zavisi od konkretnog planiranja zemlje domaćina, ali sve tri organizacije danas sve više insistiraju na korišćenju postojećih objekata i realnim planovima za dugoročnu upotrebu novoizgrađene infrastrukture, kako bi se izbegao problem skupih, a neiskorišćenih sportskih objekata nakon završetka turnira.
Da li civilno društvo i ljudska prava utiču na izbor domaćina?
Sve više. Sve tri organizacije suočavaju se sa pojačanim pritiskom javnosti da prilikom evaluacije kandidata uzmu u obzir pitanja ljudskih prava i radnih uslova, iako kritičari i dalje smatraju da komercijalni i geopolitički interesi često imaju veću težinu od ovih etičkih razmatranja u konačnoj odluci.
Koliko unapred se obično bira domaćin velikog sportskog takmičenja?
Ovo variva – FIFA obično bira domaćina Svetskog prvenstva otprilike šest do osam godina unapred, dok je MOK, nakon reforme iz 2026. godine, najavio povratak na model u kom se domaćin bira otprilike sedam godina pre samog održavanja igara, nakon perioda kada su pojedini domaćini birani i više od decenije unapred.
Zaključak
Izbor domaćina velikih sportskih takmičenja danas predstavlja mnogo više od jednostavnog poređenja infrastrukture i finansijskih ponuda – to je složen proces koji uključuje geopolitičke faktore, komercijalne interese, pitanja ljudskih prava i sve veću brigu o dugoročnoj održivosti sportskih objekata. Dok FIFA i dalje koristi model direktne konkurencije kandidata uz princip rotacije konfederacija, MOK je u potpunosti napustio stari sistem nadmetanja u korist dugogodišnjeg, postepenog dijaloga sa potencijalnim domaćinima, a FIBA kombinuje elemente oba pristupa u nešto jednostavnijem, evropski fokusiranom modelu.
Razumevanje ovih procesa pomaže navijačima, novinarima i posmatračima da bolje shvate zašto se određene odluke donose na način na koji se donose, i zašto svaka nova objava domaćina – bilo da je reč o Mundijalu, Evrobasketu ili Olimpijskim igrama – nosi sa sobom mnogo dublju priču od same ceremonijalne objave na kongresu ili sednici nadležne organizacije.
Sve vesti iz sporta pratite na FanSport.
