Za navijače Partizana, Evroliga nije samo takmičenje četvrtkom i petkom. To je praznik, ritual i dokaz pripadnosti evropskoj eliti. KK Partizan je kroz decenije postao sinonim za košarkašku avangardu. Klub koji je iznedrio više NBA igrača i vrhunskih trenera nego čitave države, svoju slavu je kovao upravo na parketima širom Starog kontinenta. Od skromnih početaka u Kupu šampiona, preko mitskog Istanbula, pa sve do današnjih dana kada Štark Arena puca po šavovima, Partizan je ostao veran svojoj filozofiji: rad, krv, znoj i vera u nemoguće.
Zvanični sajt: https://partizan.basketball/
Sve aktuelne vesti iz KK Partizana možete pogledati ovde.
Istorija KK Partizana pisana je krvlju i zlatom
Put Partizana ka evropskom vrhu počeo je davnih sedamdesetih godina, ali prava evropska svest kluba budi se krajem osamdesetih. Generacija predvođena mladim Aleksandrom Đorđevićem i Vladom Divcem nagovestila je da se u Beogradu stvara nešto veliko. Ipak, prekretnica koja je zauvek promenila DNK kluba dogodila se 1992. godine.
Zbog ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, Partizan je te sezone svoje utakmice kao domaćin morao da igra u predgrađu Madrida, u Fuenlabradi. Španska publika je zavolela te mlade momke koji su igrali košarku bez straha. Pod vođstvom debitanta na klupi, Željka Obradovića, i pod patronatom profesora Aleksandra Nikolića, Partizan se plasirao na Fajnal-for u Istanbulu. Ono što se tamo desilo 16. aprila 1992. godine, ostaje najsjajniji trenutak srpske klupske košarke. Trojka Đorđevića u poslednjim sekundama protiv Huventuda donela je Partizanu titulu šampiona Evrope i mesto u večnosti.
Nakon tog uspeha, Partizan je preživeo godine izolacije, da bi se početkom 2000-ih vratio kao stalni učesnik moderne Evrolige. Era pod vođstvom Duška Vujoševića postala je sinonim za „teror“ nad bogatima. Budžetski mnogo slabiji, ali ratnički nastrojen, Partizan je u periodu od 2007. do 2010. godine redovno rušio gigante poput Panatinaikosa, CSKA i Reala. Kulminacija te ere bio je plasman na Fajnal-for u Parizu 2010. godine, gde je jedna lopta delila crno-bele od novog velikog finala.
Posle perioda pauze i finansijske konsolidacije, povratak Željka Obradovića 2021. godine označio je renesansu. Partizan je ponovo postao najtraženija karta u Evropi, obarajući rekorde po poseti i igrajući košarku koja je ponovo naterala Evropu da drhti pred crno-belima.
Najveći uspesi: Sjaj istanbulske zvezde
Kada govorimo o uspesima u Evroligi, jedan trofej sija jače od svih – titula šampiona Evrope iz 1992. godine. To je uspeh koji niko u regionu nije ponovio u modernom formatu takmičenja. Međutim, uspeh Partizana se ne meri samo peharima.
- Fajnal-for u Parizu (2010): Četvrto mesto koje je imalo težinu zlata, uz neverovatan otpor Olimpijakosu u polufinalu.
- Fajnal-for u Gentu (1988): Treće mesto sa generacijom koja je udarila temelje evropskog Partizana.
- Top 8 faze: Višestruki plasmani među osam najboljih ekipa Evrope, gde je Partizan uvek bio „kost u grlu“ najbogatijim timovima.
Najbolji igrači: Od Saleta do modernih lidera
Partizanova škola košarke je fabrika asova. Kroz Evroligu su u crno-belom dresu prodefilovali igrači koji su kasnije postali legende svetske košarke.
Aleksandar Đorđević je čovek odluke, čije ime se izgovara sa strahopoštovanjem. Uz njega, Predrag Danilović je bio oličenje pobedničkog mentaliteta. U Vujoševićevoj eri, heroji su bili Nikola Peković, čija je fizička dominacija bila nezaustavljiva, i Miloš Vujanić, jedan od najboljih strelaca lige.
Ne smemo zaboraviti ni strane igrače koji su postali „domaći“. Bo Mekejleb je svojom brzinom zapalio Pariz, dok je u modernoj eri Kevin Panter postao prvi strani kapiten koji je istinski razumeo težinu Partizanovog dresa. Igrači poput Bogdana Bogdanovića i Jana Veselog su u Partizanu naučili kako se pobeđuje u Evroligi pre nego što su pokorili ostatak sveta.
Rekordi koji prkose logici
Partizan u Evroligi nije samo učesnik, on je rekorder u kategorijama koje novac ne može da kupi.
- Poseta: Partizan je vlasnik rekorda po broju gledalaca na jednoj utakmici, ali i po prosečnoj poseti tokom čitave sezone u Štark Areni. Više od 20.000 ljudi po utakmici postao je standard koji Evroliga koristi kao svoj glavni marketinški adut.
- Najmlađi tim: Više puta u istoriji, Partizan je bio tim sa najnižim prosekom godina koji se plasirao u četvrtfinale ili na Fajnal-for.
- Proizvodnja talenata: Klub sa najviše draftovanih igrača u NBA ligi koji su seniorsku afirmaciju stekli igrajući Evroligu u crno-belom.
Najuspešniji treneri: Arhitekte moći
Bez vrhunskih stručnjaka, Partizan ne bi bio to što jeste. Dva imena se izdvajaju iznad svih.
- Željko Obradović: Čovek koji je doneo jedinu titulu prvaka Evrope i vratio klub tamo gde mu je mesto. Njegov povratak je najveći „transfer“ u istoriji evropske košarke.
- Duško Vujošević: Tvorac sistema u kojem su anonimni momci postajali zveri. Njegova sposobnost da od tima sa minimalnim budžetom napravi kaznenu ekspediciju ostaje predmet proučavanja na sportskim akademijama.
Trenutni sastav KK Partizana u sezoni 2025/26 u Evroligi:
Sastav KK Partizan za sezonu 2025/26 donosi značajne promene u odnosu na prethodne godine, sa fokusom na zvučna NBA pojačanja i talentovane domaće igrače. Tim je tokom sezone preuzeo španski stručnjak Đoan Penjaroja.
Evo kompletnog rostera:
Bekovi:
Karlik Džons, Nik Kalates, Šejk Milton, Dvejn Vašington, Arijan Lakić , Uroš Danilović, Đorđe Šekularac i Uroš Mijailović.
Krila
Vanja Marinković, Sterling Braun, Isak Bonga, Aleksa Radanov, Mario Nakić, Mitar Bošnjaković.
Krilni centri i centri
Aleksej Pokuševski, Dilan Osetkovski, Bruno Fernando, Tonje Džekiri
Stručni štab
Glavni trener: Đoan Penjaroja
Pomoćni treneri: Mirko Ocokoljić, Aleksandar Matović, Luka Milinković.
Tim je projektovan za najviše domete u Evroligi i ABA ligi, sa veoma dubokom rotacijom i velikim brojem igrača koji mogu da pokrivaju više pozicija. S obzirom na to da je trenutno april 2026. godine, ekipa je u jeku najvažnijih borbi za trofeje.
Zanimljivosti koje niste znali
- Fuenlabrada: Partizan je jedini tim u istoriji koji je osvojio Evroligu igrajući skoro sve utakmice van svog grada i države.
- Crno-bela odanost: Mnogi igrači su pristajali na višestruko manje plate samo da bi radili sa Partizanovim trenerima, znajući da je to najbolja škola za budućnost.
- Pesma koja ne prestaje: Čak i kada gubi sa 20 razlike, publika u Areni peva istim intenzitetom, što je fenomen koji je fascinirao američke novinare i NBA skaute.
Pogledajte sve o istoriji reprezentacije Srbije u košarci u posebnom vodiču.
FAQ: 20 najčešćih pitanja o KK Partizanu u Evroligi
1. Kada je Partizan osvojio Evroligu?
Partizan je postao šampion Evrope 16. aprila 1992. godine pobedom nad Huventudom u Istanbulu.
2. Ko je postigao odlučujući koš za titulu 1992?
Aleksandar Sale Đorđević postigao je čuvenu trojku u poslednjim sekundama utakmice.
3. Koliko puta je Partizan igrao na Fajnal-foru?
Partizan je četiri puta bio učesnik završnog turnira (1988, 1992, 1998, 2010).
4. Ko je trener sa najviše trofeja u Partizanu?
Željko Obradović i Duško Vujošević su najtrofejniji, s tim da Obradović ima evropsku titulu, a Vujošević najviše domaćih i regionalnih trofeja.
5. Gde Partizan igra svoje utakmice u Evroligi?
Partizan svoje mečeve igra u Štark Areni, dok je ranije legendarno mesto uspeha bila dvorana „Pionir“ (danas „Aleksandar Nikolić“).
6. Koji je rekord posete na utakmici Partizana?
U sezoni 2022/23 i 2023/24, Partizan je redovno okupljao preko 20.000 navijača, obarajući rekorde Evrolige.
7. Ko je bio kapiten Partizana kada su osvojili Evropu?
Kapiten te legendarne generacije iz 1992. bio je Slaviša Koprivica.
8. Da li je Partizan ikada pobedio NBA tim?
Partizan je igrao protiv NBA timova na turnejama (Denver, Phoenix), ali zvanične pobede u takmičarskim mečevima nema jer se ti mečevi retko igraju.
9. Ko je najbolji strelac Partizana u istoriji Evrolige?
Teško je izdvojiti jednog zbog promene formata, ali su imena poput Miloša Vujanića i Bogdana Bogdanovića ostavila neizbrisiv trag po broju poena.
10. Šta znači nadimak „Grobari“?
To je nadimak za najvatrenije pristalice Partizana, nastao sedamdesetih godina, koji je danas postao prepoznatljiv brend širom Evrope.
11. Koliko stranaca sme da igra za Partizan u Evroligi?
U Evroligi nema ograničenja broja stranaca, za razliku od domaćih takmičenja.
12. Ko je najpoznatiji stranac koji je igrao za Partizan?
Mnogo ih je, ali se Bo Mekejleb, Jan Veseli, Žofri Lovernj i Kevin Panter smatraju najuticajnijima.
13. Zašto je Željko Obradović toliko važan za Partizan?
Zato što je sa Partizanom počeo svoju trenersku karijeru titulom prvaka Evrope i zato što je najtrofejniji trener u istoriji košarke.
14. Ko je predsednik KK Partizan?
U 2026. godini to je Ostoja Mijailović, koji je stabilizovao klub i vratio ga u vrh Evrope.
15. Koliko sezona je Partizan proveo u Evroligi?
Partizan je jedan od timova sa najdužim stažom u elitnom takmičenju, računajući stari i novi format.
16. Koja je najubedljivija pobeda Partizana u Evroligi?
Bilo je mnogo ubedljivih trijumfa, ali pobede nad velikanima sa preko 20 razlike u prepunom Pioniru se najduže pamte.
17. Šta je to „Vareze pravilo“?
To je stariji termin, ali se u kontekstu Partizana često pominje dominacija domaćeg terena gde niko nije favorit.
18. Ko je najmlađi igrač koji je debitovao za Partizan u Evroligi?
Partizan je poznat po davanju šanse tinejdžerima, a mnogi su debitovali sa tek napunjenih 17 godina.
19. Da li Partizan ima A licencu Evrolige?
U 2026. godini, Partizan je stabilan član sa dugoročnim statusom zahvaljujući rezultatima, poseti i uticaju na popularnost lige.
20. Koji je najveći rival Partizana u Evroligi?
Pored večitog rivala Crvene zvezde, istorijski veliki dueli igrani su protiv Makabija, Panatinaikosa i Reala.
Pogledajte i stranicu o istoriji KK Crvene zvezde u Evroligi →
Zaključak
Istorija KK Partizana u Evroligi nije samo skup suvih podataka i rezultata. To je živa istorija koja se svakog četvrtka dopisuje novim hukom sa tribina. Partizan je dokazao da se u svetu modernog sporta, gde novac često kupuje uspeh, emocija i sistem rada i dalje pitaju. Od Istanbula do današnjeg dana, crno-beli su ostali svetionik košarke na Balkanu. Dokle god postoji ona prepoznatljiva energija između igrača i navijača, Partizan će biti tim kojeg se Evropa plaši i kojeg istovremeno beskrajno poštuje. Budućnost u Evroligi za „parni valjak“ izgleda svetlo, jer kao što pesma kaže – „za druge se navija, Partizan se voli“.
Pogledajte najaktuelnije vesti iz sveta sporta u Srbiji i regionu.
