U crno-belom dresu proveo je period od 2012. do 2014. godine i osvojio je tri KLS titule i po jednu ABA ligu i Kup Radivoja Koraća.
Davis Bertans, košarkaš Dubaija i reprezentativac Letonije jedan je od najboljih stranaca u istoriji KK Partizan u 21. veku.
U intervjuu za B92.sport otkrio je koliko su istinite priče o njegovom povratku među crno-bele pre nego što je potpisao za klub iz Emirata.
U crno-belom dresu proveo je period od 2012. do 2014. godine i osvojio je tri KLS titule i po jednu ABA ligu i Kup Radivoja Koraća.
Bilo je nekih razgovora, ali ništa konkretno. I možda da su poslali ponudu mesec dana pre toga, usred leta, pre nego što smo uopšte znali da će Dubai postojati – moglo je da se desi, ali nisam dobio zvaničnu ponudu i tada sam već gledao u drugom pravcu – rekao je Bertans.
Prateći dešavanja u Partizanu, Davis se osvrnuo i na odlaske važnih figura, uključujući i Željka Obradovića, pokušavajući da objasni šta je to značilo za novu generaciju igrača.
„Na neki način, nažalost, nikada nisam imao priliku da igram za Željka, tako da nemam lični odnos, ne poznajem ga lično uopšte. Ali veoma dobro znam da je on legenda i da ga većina igrača voli. Vole ga navijači, klub, svi. I kao što ste videli, pokušali su da urade sve što su mogli da ga zadrže tamo. Ali kao što rekoh, to nekako ide zajedno sa tom novom generacijom gde osećam da, naročito ako imate mnogo stranaca, nemate nikoga u timu ko bi zaista preneo informacije i naučio sve ostale šta ta osoba znači za klub, i kao trener, i sa svom tom istorijom i svime što dres znači igračima. Ako imate 90% stranaca u timu, nećete dobiti tu informaciju, taj isti osećaj i emocije od igrača u celini.“
Dotakli smo se i teme o strancima koji ne osećaju klub, a Davis je analizirao zašto se ta veza sa publikom danas teže uspostavljala nego u vreme kada je on igrao,
„Mislim da je ceo problem uglavnom u tome što se košarkaška kultura mnogo pomerila ka tome da ljudi svoje ime grade kao brend i tako dalje. Ne mislim da, vrlo često u njihovoj situaciji, igrači stavljaju interes tima na prvo mesto. I da, sećam se u Partizanu, mislim da čak ni sa 19, 20 godina niko od nas nije razmišljao o tome – oh, postignuću ovoliko poena i dobiti bolju šansu u budućnosti, bolji ugovor. Sve se vrtelo samo oko pobeda za klub, a navijači su to cenili. Mislim da je to nekako nestalo iz igre, a posebno u oba tima, i u Zvezdi i u Partizanu.“
Posebno dragocen detalj iz tog perioda bila je i anegdota o tome kako je Davis zapravo savladao srpski jezik, a glavni „krivac“ za to bio je upravo Dule i jedan specifičan sastanak o platama.
„Mislim da nisam javno rekao najveći razlog zašto govorim srpski. Bilo je to, kao i uvek, klub je imao finansijskih problema, znate, uplate su kasnile. I jednom kada je klub dobio neki novac od sponzora, on bi seo sve igrače i pitao, recimo, ‘ko nije dobio platu?’. I u tom trenutku, niko nije prevodio. Ja sam odmah podigao ruku i rekao: ‘Ja!’. On je potom rekao: ‘Znači, sad me razumeš, ha?’. I da, od tog dana me je naterao da pričam srpski na konferenciji za štampu. Posle je to bio samo efekat ‘grudve snega’ u usavršavanju jezika. Tako da je on u suštini razlog zašto govorim srpski.“
