Posle završenih studija na Tenesi Stejtu, Miler je davne 2014. sleteo u Evropu po prvi put. Obukao je dres Bešiktaša. Tri godine kasnije, ponovo je ušao u crno-belu uniformu. Ovoga puta Partizanovu.
Ipak, suviše kratko se zadržao u Humskoj. Već u januaru je napustio klub. Jedan od najboljih igrača Lokomotive Kuban, već na početku razgovora na terenu VTB Arene, prelazi na dešavanja u regionu, bez postavljenog pitanja.
„Pratim ABA ligu i šta Partizan radi. I dalje mi navijači ’šalju ljubav’. Bilo mi je zabavno što smo išli ove sezone na utakmicu protiv Mege u Beograd. Nedostajalo mi je to“, kaže za Meridian sport Miler.
Setio se tog povratka u glavni grad Srbije i naglasio:
„Moj sin sada ima devet godina, a kada smo živeli u Beogradu bio je mali, praktično beba. Rekao mi je da moram da se vratim u Partizan. Stalno razmišljam o tome.“
Patrikov sin ne zna da su godine u crno-belom delu Beograda bile drugačije u vreme kada je tata igrao tamo. Sadašnja situacija bi mogla da se opiše kao glamuroznom u odnosu na ta vremena.
„Jeste, ali i dalje ostaju navijači – najbolji koje sam ja video. Tamo sam upoznao i pravu evropsku košarku. Znam da je sada drugačije, voleo bih da sam i to iskusio, ali i tada sam uživao.“
Kratko je trajala ta zaista eksplozivna kombinacija Najdžela Vilijams-Gosa i Patrika Milera.
„Otišao sam da bih zaradio više para“, klimnuo je Miler ozbiljno glavom kao znak da je u pitanju bila neophodna poslovna odluka. „Tada su bili problemi u Partizanu što se tiče novca, tako da sam otišao u Tursku. Ali, Najdžel je moj brat. Bili smo baš dobri, imali i dosta uspeha u Evrokupu. Meni iz tog tima nedostaju svi. Nedostaje mi moj kapiten (Novica Veličković, prim. aut). Vidim da je Vanja (Marinković) sada ’kep’ a tada je bio mlad. Sve mi to fali. Beograd mi fali.“
Kad je već pomenuo Marinkovića…
„Šuter. To je bio on. A sada je kapiten, što znači da sam ostario.“
Dakle, Miler dobija poruke od navijača Partizana?
„Non-stop! Uvek. ’Nedostaješ nam’. ’Potreban si nam’. ’Vrati se’. Hej, nije do mene. Gajim mnogo ljubavi prema njima.“
To što oni pišu je jedno. A ono što Miler želi – drugo. Možda je i jedno povezano sa drugim? Jedan od najboljih igrača VTB lige poslednjih godina, prvi asistent takmičenja prošle sezone, u maju puni 34 godine, ali ne bi imao ništa protiv da sebe vidi na višem nivou.
„Da, ako je moguće. Mislim da moj sin to ne govori bez razloga. A i navijači stalno to pišu. Videćemo. Ne bi mi uopšte smetalo.“
Fizički je svakako spreman.
„Da, da. Uvek sam mislio da pripadam u Evroligi. Ako bi okolnosti to dozvolile.“
Dok se tako nešto ne desi, barem ima srpskog trenera u Lokomotivi. Klub iz Krasnodara preuzeo je Tomislav Tomović.
„Da, to je moj čovek. Kao da sam ga već poznavao. Zbog načina na koji razgovara, kako nas trenira… Slično onome što želim da igram. Uživam sa njim. Drugačije je. Radimo daleko jače, a on nas i podučava. To nam je bilo potrebno na početku sezonu. Za nas je kao predsezona ponovo. I govori nam kako jeste – bez obzira da li je to prvi igrač ili poslednji. Prema svima je isti“, dodao je Miler i otišao da predstavlja tim Sveta na VTB Ol staru.
Nema potrebe naglašavati da je otišao sa širokim osmehom na licu.
Sve najnovije vesti iz KK Partizana pročitaj ovde.
FanSport/MeridianSport
