NBA liga je rekla javno. Sprema desant na Evropu. Tačan datum još nije poznat. Najranije bi to moglo da bude u jesen 2026, a najkasnije 2029, do kada bi trebalo da se izgradi većina dvorana u kojima bi članovi novog takmičenja, ma kako se ono zvanično zvalo, bili domaćini.
Naravno, bar oficijelno, još se ne znaju imena evropskih ekipa, mada je jasno, i po zvaničnim i po nezvaničnim nagoveštajima, da NBA cilja najveće i najbogatije gradove kao svoje baze u Evropi (Madrid, London, Pariz, Istanbul, Atina…) što nimalo ne ide na ruku Evroligi, trenutno najkvalitetnijem takmičenju na Starom kontinentu koje u višegodišnjim međusobnim razmiricama i previranjima (smena Đordija Bertomeua, pogrešan izbor, pa smena Maršala Glikmana, česte klupske kritike na račun rukovodstva, izbacivanje ruskih klubova, dislociranje Makabija iz Tel Aviva…), kao i ranijim pogrešnim “akvizicijama” na duži rok (Prokom, Budiveljnik, Bamberg, Sijena…) nije primetila užurbano približavanje opasnosti sa zapadne obale Atlantika.
Nazad ne može, jer pitanje je dana/godine kada će najveći (Real, Barselona…) potvrdno da klimnu glavom NBA ponudi. Zato Evroligi preostaje da se obezbedi na drugoj strani još pre nego što dođe do potencijalnog odliva kvaliteta.
A jedan od prvih poteza biće ponuda višegodišnjeg ugovora Crvenoj zvezdi i Partizanu. Prema informacijama Meridian sporta taj ugovor se već sprema i ima nekoliko manjkavosti – naravno sa mogućnošću da budu ispravljene. Evroliga je, naime spremna da prihvati srpske večite, ali pod uslovom da plate višemilionsku „članarinu“ (po sezoni), bez udela u vlasništvu takmičenja, samim tim i bez opcije prihodovanja (dela) od TV prava, kao i od marketinga.
Da li bi to bilo fer prema Zvezdi i Partizanu da i dalje budu neravnopravni u odnosu na (su)vlasnike takmičenja?
Možda će neko da se (zlurado) zapita zašto bi baš Zvezda i Partizan, a ne neke ekipe koje su prethodnih godina imale prosečno bolje rezultate na terenu, uopšte zarađivale po pomenutim osnovama?
Odgovor je vrlo jednostavan: srpski duet je izvor novca, ma koliko se činilo čudno – za celu Evropu. Dve godine zaredom su, otkad igraju u Beogradskoj areni, oba tima najgledanija kod kuće, a ne treba zaboraviti ni srpsku dijasporu koja redom puni dvorane u Milanu, Bolonji, Minhenu, Berlinu, Barseloni…kada dolaze Partizan i Zvezda, dobrano podižući prosek gledanosti tamošnjih ekipa, što sve ima uticaj na uvećanje popularnosti Evrolige, pa samim tim i povećanje priliva od marketinga.
Takođe, ne mali broj aktuelnih evroligaških igrača bio je bar jednu sezonu na “doškolovavanju” u dresu jednog od večitih rivala (trenutno je u ostalih 16 klubova preko 20 bivši crveno-belih ili crno-belih)… Upravo zato, kao i zbog jasne višedecenijske opredeljenosti za Evroligu, pomenutom takmičenju, bez obzira na neke ranije disonantne tonove, pogotovo u ne baš lakim vremenima za evropsku klupsku košarku trebaju pouzdani partneri poput srpskih klubova…
U suprotnom, ako Evroliga, bez obzira na srpsku ostrašćenost košarkom, koja često prelazi granicu racionalnog, ne gleda Zvezdu i Partizan kao ravnopravne partnere, ko joj garantuje da NBA uskoro neće krenuti u borbu za Beograd. A, tad će već biti kasno…
FanSport/MeridianSport
