Tražio je dugo svoju sreću Ričmond Boaći… Italija mu je dala prvu priliku, a ono što se rečima ne može opisati – dala mu je Crvena zvezda.
Kada je sada već 33-godišnji napadač stigao u Beograd, situacija u klubu bila je daleko od idealne. Kao zimsko pojačanje iz Latine, nije dugo trebalo popularnom Boćku da se navikne na uslove srpskog fudbala i za kratko vreme postane prva igla ekipe Miodraga Grofa Božovića. Zvezda je tih godina kuburila sa novcem, međutim, kada se radilo o ofanzivcu iz Gane – učinjeno je sve kako bi se otkupio njegov ugovor i postao vlasništvo tima sa Marakane.
Titula je izgubljena na Voždovcu, a dolaskom Vladana Milojevića – istorija je počela da se piše. Čarobne kvalifikacije za Ligu Evrope, zatim ulazak i izboreno proleće, titula, golovi u derbiju. Teško da je moglo lepše. Stao je Boaći na učinku od preko 60 golova na 100 i nešto mečeva, okitio se sa četiri titule prvaka u dva mandata, a sada u sutonu karijere – ponovo u Italiji proživljava novu mladost i to u četvrtom rangu – za Renato Kuri Angolano.
„Odlučio sam da igram za klub iz nižeg ranga jer sam karijeru započeo u Italiji i bilo bi posebno da je završim tamo gde je sve počelo” počinje razgovor za Meridian sport i objašnjava situaciju:
“Po pravilima u Italiji nisam mogao da pređem u Seriju A, B ili C, već samo u Seriju D ili Ećelencu, zato sam doneo takvu odluku. Smatrao sam da je to pravi način da zatvorim krug i vratim se korenima, tamo gde sam napravio prve fudbalske korake i gde je sve krenulo.“
Kada se osvrne na svoje dostignuće u nekoliko sezona na Marakani, imaće o čemu da priča naslednicima… Uz El Fardu Bena, Boaći je najefikasniji stranac u 80 godina dugoj istoriji kluba.
„Zaista sam srećan i ponosan što sam igrao za Crvenu zvezdu… Volim taj klub i uvek ću ga voleti. Bio bi san da sam karijeru završio tamo, zbog neverovatnih ljudi u klubu i fantastičnih navijača koji su mi pružali ogromnu podršku.
Zvezda je doživela procvat ubrzo po njegovom dolasku, a momak iz Akre je svojim partijama i te kako kumovao renesansi. Ipak, zasluge skromno pripisuje drugima.
“Igrao sam sa sjajnim fudbalerima, radio sa odličnim trenerima i imao podršku direktora Terzića, koji mi je omogućio da uživam u slavnim trenucima u najvećem klubu u Srbiji. To su uspomene koje se ne zaboravljaju i koje ću zauvek nositi u srcu.“
Mnogo toga je uradio Vladan Milojević… Nisu u pitanju samo titule, već celokupna slika, koja njegovim zaslugama – deluje neprepoznatljivo u odnosu na ranije, što je prepoznao i sam Boaći.
„On je jedan od mojih omiljenih trenera u karijeri, jer je i sam bio igrač i razume fudbal iznutra. Zna kako fudbaler razmišlja i nikada nije stvarao nepotreban pritisak. Njegova ideja igre i način na koji je pripremao utakmice učinili su da mu se divim. Uvek sam imao osećaj da zna kako da nas motiviše i usmeri ka pobedi. Ima moje veliko poštovanje i želim mu sve najbolje u nastavku karijere.“
Upravo je u toj prvoj sezoni Evropa ponovo upoznala Zvezdu. Opšta euforija je vladala te jeseni, a rasplamsalo se posle pobede usred Kelna.
„Najdraži gol u karijeri, nešto neverovatno… Dali smo gol rano, na kraju se nekako odbranili i dobili dodatno samopouzdanje za dalje. To je bio poseban momenat, ne samo zbog važnosti utakmice, već i zbog emocija koje su ga pratile. Nikada ni za čim ne žalim, jer verujem da je moj put oduvek bio u Božjim rukama.
Sjajan start proleća nagoveštava da ova generacija može još toga da napravi na evropskoj sceni – što Ričmond priželjkuje i pozdravlja nekadašnje saigrače.
„Zvezda danas izgleda odlično i deluje da igrači rade ono što se od njih i očekuje. Pobedama nad Lilom i Partizanom su pokazali da ove sezone odlično igraju velike utakmice. Ako se ne varam, iz mog mandata tu su još Radonjić i Katai još u timu, koji su moji drugovi, ali bez obzira na imena – Zvezda je uvek Zvezda. Klub ima svoj karakter, svoju težinu i mentalitet pobednika koji traje godinama. Ko god nosi taj dres, mora da razume šta on znači.“
Lepe uspomene sa Topčidera nosiće sa sobom ceo život, kao i srpski nadimak – već tradicija za strance u domaćem sportu.
“Kada pogledam unazad na godine provedene u Zvezdi, osećam radost i zahvalnost zbog svega što sam tamo doživeo. Uvek Zvezda. Čak mi je prijalo kada su me zvali ‘Boćko’, to je bio nadimak koji sam voleo. Zvezdi želim još mnogo trofeja, radosti i slavnih trenutaka” kroz osmeh Boaći završava priču za pomenuti portal.
Sve najnovije vesti iz FK Crvena zvezda pročitaj ovde.
FanSport/MeridianSport
